7 Биологија


17. март 2020.

За почетак да обновимо већ обрађено градиво:

Жлезде за унутрашњим лучењем

Ендокрини систем. Објашњење од чега се састоји и како функционише.





Варење

Седмаци,
Надам се да је начин на који смо се подсетили градива о жлездама са унутрашњим лучењем са прошлог часа било занимљив!?
Настављамо даље.
 
Ради подсећања на органе за варење одгледајте презентацију,
 

 
а задатак за вас је да:
 
1. направите јеловник за један дан.
Потребно је имати 5 оброка дневно- доручак, ручак, вечеру и две ужине.
Водите рачуна да буде разноврсна исхрана и да при томе испоштује се потребна калоријска вредност намирница.
Верујте биће забавно комбиновати!
Нека буде 2500 калорија по дану.
Наравно у свакодневном животу не бројите калорије!
 
2. Пронађете на интернету информације о болестима као што су: булимија, анорексија и гојазност. За једну од њих напишите кратак текст.
 
Кад завршите оба задатка проследите на мој мејл marija.biologijanadaljinu@gmail.com

Рок вам је уторак 24.март.
 
И да, пратите часове биологије на РТС3 21.3. 2020.



25. март 2020.

Органи за дисање

Погледајте час биологије на ртс3 .
Запишите у свескама следеће и научите.

Улоге:
-размена гасова
- стварање гласа

Грађа
Нос са носном дупљом, ждрело, гркљан (гласне жице и гркљански поклопац), душник, душнице(бронхије),
плућа-бронхиоле (душничке цевчице), плућни мехурићи (алвеоле)

Покрети дисања

Удисај и издисај12-15 у минуту.

Дисајни волумен око пола литра ваздуха.

Тотални капацитет плућа је највећа запремина ваздуха у плућима при најдубљем удисају.

Капацитет плућа зависи од пола, старости и физичке кондиције.

Витални капацитет је највећа запремина ваздуха која се издахне при највећем удисају.

Дисање: спољашње- између алвеола и крви

Ћелијско- у митохондријама

Пигмент у крви је хемоглобин-везује гасове.

Прочитајте у уџбеницима на странама 119-123.




02. април 2020.

Крвни систем

Затворен крвни систем

Крв
-течно везивно ткиво
-око 5 л
-Састоји се из: крвне плазме и крвних ћелија
-Крвне ћелије су: - црвена крвна зрнца (еритрцити) – садрже хемоглобин и преносе гасове кисеоник и угљен-диоксид. Има их највише.
                              - бела крвна зрнца (леукоцити) – одбрана тела од инфекција
                              - крвне плочице (тромбоцити) – у коагулацији крви згрушавању.
                              
Крвне групе

АБО систем- крвне групе А, Б, АБ, О (нулта)
Rh систем- Rh + позитивни и Rh – негативни.


Трансфузија је надокнађивање изгубљене крви. Нулта је универзални давалац крви, а АБ универзални прималац.

Лимфа садржи крвну плазму и бела крвна зрнца.

Имунитет
Одбрамбена способност организма.
Бела крвна зрнца-лимфоцити стварају антитела.

Антигени су страна тела доспела у организам.

Постоји:  природан и вештачки имунитет


Природан:

-          - пасиван-новорођенче га добија преко мајке

-          - активан-након прележане болести, пр. богиња

Вештачки:

-           - пасиван- давањем  имуносерума и гамаглобулина

-           - активан- давањем вакцина

Домаћи задатак

-          Истражите и напишите које су болести за које се дају имуносеруми и гамаглобулини

-          Распитај се код родитеља које си вакцине примио/ла и сазнај против којих си болести на тај начин отпоран, стекао имунитет.


03. април 2020.

Грађа срца и крвни судови

Срце је мишићни, шупаљ орган. Састоји се из четири дела: две преткоморе и две коморе.
Левом страном срца је крв са кисеоником. А десном са угљен-диоксидом.
 

Крвни судови су:

  • артерије- одводни крвни судови, еластичних зидова.
  • Вене –доводни крвни судови.
  • Крвни капилари- најмањи крвни судови који повезују артерије и вене и врше размену.
 Велики крвоток
Разноси крв од срца по телу и враћање крви у срце.
Креће из леве коморе а улива се у десну преткомору.
 
Мали крвоток
Од срца до плућа и обратно. У плућима се крв обогаћује кисеоником.
Креће из десне коморе, а завршава се левом преткомором.
 
Крвни притисак је сила којом крв делује на јединицу површине крвног суда.
Може бити: систолни и дијастолни.120/80mm Hg.
 
Пулс или било је број откуцаја срца у минуту. 60-80
Ово је најкраће, а остатак прочитајте у вашим уџбеницима на странама од 131 до 140..
Препишите и научите.
Одгледајте РТС час. Биће утврђивање овога, а часови прошле седмице су се односили на учење.
Пропуштене часове, или ако желите да их одгледате поново, можете преко РТС планете.
 
Домаћи задатак:
А сада имам ја питања за домаћи задатак.

  1. Улоге крви.
  2. Која је разлика између артерија и вена?
  3. Која је разлика између антитела и антигена?
  4. Пут крви у великом крвотоку.
  5. Улоге еритроцита.
 


09. април 2020.

Грађа и функција органа за излучивање

Пратите РТС час. У свескама запишите преглед градива. У вашим уџбеницима налази се на странама 146-149.

Домаћи задатак - одговори на питања.

1. Зашто приликом кијања и кашљања треба ставити марамицу на уста или кијати у лакат?
2. На који начин хигијена може бити превенција неких болести?
3. Зашто је важно проветравање просторија и боравак на свежем ваздуху?
 

 

10. април 2020.

Обољења органа за излучивање

Пратите РТС час. У свескама запишите преглед градива. У вашим уџбеницима налази се на странама 150-152
Обе наставне јединице биће обрађене у једном РТС часу.

Домаћи задатак: Опиши неко од обољења срца и крвних судова.





23. април 2020.

Грађа и улога органа за размножавање

Пратите на РТС часу.

У уџбеницима на странама 154-157. Прочитати и научити.

Домаћи задатак са РТС часа.






27. до 30. април 2020.

Систем органа за размножавање

Размножавање је процес који омогућава опстанак врсте у природи. Оно може бити полно и бесполно.
Организми који се размножавају полним путем могу бити двополни (хермафродити) или једнополни.

Женски полни органи су:
Јајници (оваријуми)- женске полне жлезде
Јајоводи- женски полни одводи
Материца- орган који прихвата оплођену јајну ћелију и омогућава развој плода све до његовог рођења.
Јајна ћелија -женска полна ћелија.

Мушки полни органи су:
Семеници (тестиси)- мушке полне жлезде
Семеводи- мушки полни одводи
Сперматозоиди- мушке полне ћелије.

Примарне полне карактеристике су присуство полних органа и полних жлезда.
Секундарне полне карактеристике су особине које се јављају у пубертету.
У уџбеницима на странама 154-157. Пратите ртс час.
 
Оплођење
Стварање и сазревање полних ћелија почиње у пубертету.
У женским полним жлездама (јајницима) сазревају јајне ћелије, а у мушким полним жлездама (семеницима) настају сперматозоиди.

Овулација је ослобађање зреле јајне ћелије.

Климактеријум је престанак стварања зрелих јајних ћелија око 50 године.
Сперма је семена течност са сперматозоидима.

Оплођење је спајање сперматозоида и јајне ћелије. Дешава се у јајоводу. Од оплођене јајне ћелије настаје зигот.

Ембрион се развија у материци у којој се образују нови орган постељица (плацента). Ембрион је повезан са постељицом преко пупчане врпце. Од краја трећег месеца, до завршетка трудноће, ембрио се назива фетус или плод.
Развиће ембриона траје 280 дана и назива се трудноћа, а након ње следи порођај.
У уџбеницима на странама 158. и 159. Пратите РТС час.

Домаћи задатак: Сазнај и истражи о настанку близанаца.


4. до 9. мај 2020.

Наслеђивање пола код човека и наследне болести везане за пол

У ћелијама човека постоје телесни и полни хромозоми. Пол детета зависи од полних хромозома. Све јајне ћелије имају X полни хромозом, а сперматозоиди X или  Y полни хромозом.
Ако јајну ћелију оплоди сперматозоид са Y хромозомом, дете ће бити мушког пола (XY). Ако јајну ћелију оплоди X хромозом, дете ће бити женског пола (XX).
 
У тренутку оплођења, дете које се развија из оплођене јајне ћелије добија половину хромозома од оца, а другу половину од мајке. Свака промена на хромозомима преноси се на потомство. Штетне промене које се дешавају на полним хромозомима наслеђују се и представљају болести везане за пол. Такве болести су: хемофилија и далтонизам.
Гени који доводе до развоја ових болести налазе се на X полном хромозому. Оболевају чешће мушкарци, а жене су преносиоци. Ако код оба X полна хромозома буде ген за ову болест, жена ће бити болесна.
 
Болести органа за размножавање

Полне болести – венеричне, могу бити:

  • наследне- урођени недостаци који могу довести до неплодности- стерилитета.
  • Стечене-настале у току живота најчешће преко полног контакта, непажљивима и нехигијенским поступцима. Могу  да изазову озбиљне и трајне последице.
Заштита од полних болести је кондом (презерватив) и апстиненција (уздржавање од полних контаката).

Најчешће полне болести су: гонореја (трипер, капавац), сифилис (леус), хламидијаза, кандидијаза, гениталне брадавице, херпес, СИДА.

Лекари специјалисте су: гинеколог и уролог.

Хигијена полних органа је посебно важна.

Пратите на РТС часу. У уџбеницима је на странама 160-163.

Домаћи задатак: истражите, научите и сазнајте о некој од полних болести. Напишите начин преношења, симптоме болести и мере превенције. Користите текстове са интернета, али их препишите или прекуцајте како сте их ви разумели, без латинских назива, стручних термина.
 



11. - 15. мај 2020.

Контрацепција и полно преносиве болести - обрада

У вашим уџбеницима од 172. до 175. стране. Ово предавање на занимљив начин, са пуно илустрација, примера погледајте на РТС предавању.



Домаћи задатак:
Препишите питања са следећих фотографија и одговорите на постављене задатке. А затим фотографију урађених питања послати на мој мејл: marija.biologijanadaljinu@gmail.com.







18. - 23. мај 2020.

Систем органа за размножавање - утврђивање

Ово погледајте на РТС часу.




Домаћи задатак:
Препишите питања са следећих фотографија и одговорите на постављене задатке. А затим фотографију урађеног теста послати на мој мејл: marija.biologijanadaljinu@gmail.com










25. - 29. мај 2020.

Ове седмице пратите часове са РТС наставе. Нове домаће задатке немате.

Они који су  да сада урадили све задатке, нека одморе. У активностима пронаћи ћете предлог закључне оцене.

Они који нису редовно радили, имаће прилику да доврше све задатке до краја ове недеље. Тада ћу оценити и предложити закључну оцену.